Kućni ljubimac

Moja je najveća želja imati psa! Velikog, čupavog, dahtavog! Može i malog, čupavog, dahtavog! Nisam izbirljiva. Koliko god puta molila roditelje da mi ga nabave, odgovor je uvijek bio isti - nismo u mogućnosti imati psa! Mama je pokušala pojasniti: - Srećo, imamo mali stan, samo pedesetak kvadrata, a u njemu već živimo ti, tvoja sestra, tata i ja. Za psa jednostavno nema prostora.

Ne razumijem što su joj ti kvadrati, pa ne tražim da pas ima svoju sobu!

Pokušala sam s novom idejom: - A da nabavimo psa, da je naš, a da samo stanuje kod bake? Ona ima dvorište.

Mama zakoluta očima. Nadala se, kaže, da me ta „glupost" prošla i dometnula: - NE B! bio tvoj pas. Viđala bi ga samo povremeno, a o njemu bi se morala brinuti baka.

Baš sam tužna.

Najtužnija sam kada gledam emisiju o kućnim ljubimcima. Uvijek prikazuju pse koje vlasnici daruju. Sve jedan ljepši od drugoga! A onda se dogodilo čudo. Zimski praznici. Teta, mamina sestra, došla nam je s veeelikom molbom: Možemo li tjedan dana pričuvati njihova njemačkoga ovčara Džimba? Ukazala im se sjajna prilika da otputuju na skijanje u Sloveniju. Molila je i molila i mama je napokon popustila. Džimbo je stigao, a moje srce puno je radosti!

Jutro je. Još se nije razdanilo i pada lagan snijeg. Ja to ne znam, jer spavam, umotana u poplun. Netko me drma. Prodrma me opet. Otvorim uši, jer oči još ne mogu. Čujem mamu:

- Ustani, srećo! Već je sedam sati! Džimbo mora u šetnju!

Otvorim jedno oko u nevjerici i zapanjeno pitam: - Što? Zar ja? Tako rano?!

- Pa da! Ako se ne varam, ti si ta koja silno želi psa pa ako se pokažeš odgovornom, možda bismo i mogli razmisliti o nabavci jednoga.

Nevoljko ustanem, ali prijedlog mi se čini razumnim. Navučem hrpu debele, vunene odjeće i krenem s Džimbom.

Džimbo me vukao na uzici kao da on mene vodi. Zima me ledenim vjetrom štipala za nos, pahuljice su mi slijetale u oči, a jurila sam kao da na nogama imam klizaljke. Nakon pola sata napokon sam preuzela vlast i odvukla Džimba kući. Ali, mojim mukama nije bio kraj! Morala sam starim ručnikom osušiti Džimbovu dlaku pa sve pomesti i pobrisati pod. Onda sam ga morala nahraniti. Pa sam opet brisala pod, jer taj pas jede kao svinja. Do ručka sam skupljala predmete koje je s niskog pokućstva Džimbo rušio repom. Kada sam se pokušala igrati s njim, padali su predmeti s višega pokućstva. Džimbo mi je progrizao loptu. Džimbo je napao fikus. Džimbo se prisjetio tete pa je desetak minuta neutješno tulio. Džimbo nije pustio poštara u stan. Režao je i kesio se na njega pokazujući zube. A onda je došlo vrijeme za novu šetnju. Bilo je dobro što je snijeg prestao padati. Loše je bilo što je baš napadao, a Džimbo me vukao pa sam glumila ralicu. Poslijepodne se mora nastavila. Večernja šetnja - najgore iskustvo u životu! I tako još dva dana. Srećom, teta se vratila ranije. Nisu mogli izdržati bez Džimba pa će radije ostatak praznika provesti s njim na Sljemenu. Neka im je sa srećom! Moja je najveća želja dobiti ribicu u okruglom akvariju!

I dobila sam je. Akvarij je okrugao, a ribica zlatna s prozirnim perajama. Zove se Tihana. Divna je! Ni nalik na Džimba!

Napisala: Sandra Ružić Čajevec
Ilustrirao: Darko Kreč
Izdao Mozaik knjiga d.o.o. u dječjem časopisu "Prvi izbor", siječanj 2015.
Objavljeno uz dozvolu izdavača
www.mozaik-knjiga.hr/prvi-izbor


Sva događanja


Kategorija:
,

Sva događanja Prijava događaja